Metoda za utvrđivanje vrednosti uvezenog vozila i carina – za carinjenje automobila
Utvrđivanje vrednosti uvezenog vozila i carina, odnsono vrednost za carinjenje automobila utvrđuje se na osnovu fakture, na kojoj je prijavljena vrednost vozila. Ukoliko carinski službenici posumnjaju u vrednost izraženu na fakturi, imaju pravo i zakonsku obavezu da tu vrednost prekontrolišu ili da je ospore.
Prava carinika na umanjenje vrednosti vozila prilikom uvoza
Carinski službenici nemaju prava na proizvoljno smanjivanje vrednost vozila. Prethodnih godina bilo je moguće smanjiti vrednost vozila i za preko 30%. Međutim, sada najveće dozvoljeno umanjenje vrednosti vozila iznosi 10%. Vrednost vozila smanjuje se na ime oštećenja, zbog kilometraže, zbog opšteg stanja vozila i drugih nedokumentovanih parametara.
Žalba na odluku carinika o vrednosti vozila – kome se podnosi
Uvoznici koji smatraju da je carina nerealno procenila vrednost vozila, svoju žalbu na odluku carinika o vrednosti auta ili zahtev, mogu podneti carinarnici u kojoj je automobil ocarinjen. Uvidom u dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev, carinarnica donosi odluku o osnovanosti žalbe. U slučaju ponovnog nezadovoljstva odlukom, uvoznik kao kupac auta ima pravo da podnese žalbu Odeljenju za drugostepeni carinski postupak Ministarstva finansija.
Da li se ne plaća carina prilikom uvoza vozila iz EU?
U postupku uvoza motornih vozila carinska stopa zavisi od osnovnih karakteristika vozila, a visina stope iznosi od 0% do 12,5%. Plaća se PDV po stopi od 20%.
Republika Srbija je potpisala Sporazumom o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama EU. U tom slučaju, ako se sprovodi postupak uvoza motornog vozila koje je poreklom iz neke od zemalja članica EU, stopa carine iznosi 0%. Uvoznik auta mora imati dokaze kojima se dokazuje poreklo vozila, a dokumetaciju čini sertifikat EUR1 i izjava na fakturi (ako su vozila do vrednosi od 6.000 evra). Plaća se i porez na dodatu vrednost, po stopi od 20%.
Dokumentacija koja se prilaže u postupku uvoza automobila po preferencijalnim carinskim stopama
U postupku uvoza motornog vozila po preferencijalnim carinskim stopama, a važi za vozila koja su poreklom iz zemalja članica EU sa kojima je Srbija potpisala Sporazumom o slobodnoj trgovini, potrebno je priložiti od adekvatnu dokumentaciju. To su:
- Obrazac EUR 1,
- faktura (dodatno izjava na fakturi, ako je vrednost automovila do 6.000 evra, ili autorizaciju, ako nema ograničenja u vrednosti).
Da li carina proverava dokaze o poreklu polovnog vozila?
Carina obavezno proverava sve dokaze koji se podnose za vozilo prilikom uvoza. Dokumentacija se proverava radi dokazivanja da je auto proizveden u Evropskoj Uniji, i da je kupac s pravom oslobođen carine zato što je auto proizveden u EU (tako ne mora platiti carinu). Međutim, ako carina utvrdi da dokazi nisu autentični i da je dokumentacija neispravna, falsifikovana ili da postoji druga nepravilnost, potrebno je platiti razliku u carini.
Na koji način se vrši provera dokaza o poreklu automobila?
U slučaju sumnje, carina vrši proveru dokaza o poreklu vozila. U tom slučaju proverava sva dokumenta. Zahtev za proveru vozila, u kome su navedeni podaci za proveru, svi podaci i dokumentacija šalju se carini zemlje odakle se auto izvozi.
Ako odgovor carine iz zemlje izvoznice ne stigne u roku od 10 meseci, počevši od datuma podnošenja zahteva za proveru, iznos carine će morati da se plati. Isto važi i ako stigne odgovor bez dovoljno dokaza za utvrđivanje verodostojnosti dokumenata kojima se dokazuje da je automobil proizveden u EU.
Plaćanje carine posle provere dokaza o poreklu vozila
Ukoliko je nakon provere vozila ustanovljeno da postoje nepravilnosti, da je dokumentacija neispravna, da je izjava na fakturi falsifikovana ili neki drugi razlozi, naknadno se mora platiti carina na uvoz vozila. Ovaj prois propisan je Sporazumima o slobodnoj trgovini.
Carinska administracija zemlje odakle se izvozi automobil ima obavezu da u propisanom roku ogovori na poslat Zahtev za proveru vozila. Propisani rok iznosi 10 meseci, od dana podnošenja zahteva. Odgovor mora sadržati zaključak da li je vozilo poreklom iz zemlje sa preferencijalnim poreskim sistemom ili nije. Ukoliko nije, uvoznik automobila je u obavezi da plati carinu u skladu sa propisima Sporazuma o slobodnoj trgovini.
Koliko dugo treba čuvati dokaze o poreklu vozila i kada više neće biti provera?
Dokumenta koijma se dokazuje poreklo vozila potrebno je čuvati najmanje tri godine. Dokaze čuvaju i izvoznik i uvoznik. U tom periodu moguće je pokretanje postupka povremene provere, kako bi se naknadno proverili dokazi o poreklu vozila.
Da li postoji obaveza naknadnog plaćanja carine za kupovinu polovnog automobila iz inostranstva na autoplacu u Srbiji?
Kupovina uvezenog polovnog automobila na autoplacu u Srbiji je bezbedna za kupca automobila, koji je uvezen iz inostranstva. Ako carina utvrdi nepravilnosti u dokumentaciji, naknadna carina se naplaćuje od auto placa koji je uvezao vozilo u zemlju.
U slučaju nepravilnosti u dokumentaciji, obavezu naknadnog plaćanja carine imaju lica označena kao uvoznici. Ako je vozilo uvezao autoplac, onda se autoplac tretira kao uvoznik – kao carinski obveznik. Kada fizičko lice uveze auto u Srbiju, samostalno, onda se ono smatra uvoznikom.
Kolika je stopa carine prilikom uvoza auta iz Turske ili iz neke druge zemlje?
Republika Srbija je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa zemljama članicama EU. Zahvaljujući ovom Sporazumu stopa carine iznosi 0%, za motorna vozila koja se uvoze i poreklom su iz zemalja Evropske Unije.
Takođe, Srbija je potpisala i Sporazume o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama. Ista stopa važi i kada je vozilo koje se uvozi poreklom iz neke od tih zemalja sa kojima Republika Srbija ima potpisane Sporazume o slobodnoj trgovini.
Ako se dokumentacijom dokaže da auto ima poreklo iz neke od zemalja sa kojima Srbija ima potpisane Sporazume, carina se prilikom uvoza ne plaća. Odnosno, iznosi 0%. Za uvoz iz svih ostalih zemalja stopa carine na uvoz automobila u Srbiju iznosi 12,5%. Pored stopa, kod uvoza motornih vozila plaća se PDV, a stopa poreza na dodatu vrednost iznosi 20%.
Potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini ima sa sledećim državama:
- zemlje potpisnice CEFTA sporazuma (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Albanija, UNMIK u ime Kosova i Moldavija),
- zemlje potpisnica EFTA sporazuma (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska),
- Turska.
Možete izračunati troškove uvoza vozila uz pomoć online kalkulatora – kalkulator troškova uvoza i carine vozila.